“Očigledno da vlada naše zemlje ne vidi zagađen vazduh kao prioritet u smislu rešavanja ovog problema. Mi smo pre nekog vremena usvojili taj Program zaštite vazduha u Srbiji – postoje mere koje treba da se implementiraju, ali očigledno se još uvek nije krenulo sa tim implementiranjem mera u obimu u kojem je potrebno da bi se vazduh popravio”, rekao je za Marker Đurđević.
Kako je dodao, četvrtina prevremenih smrti su direktno povezane sa osam postrojenja u Srbiji.
“Od tih osam postrojenja šest pripada Elektroprivredi Srbije, tako da subvencije malim ložištima neće da pomognu rešavanju ovih problema koji su vezani za EPS. Država treba EPS da dovede u red po pitanju emisije, i dva NIS-ova postrojenja koja se nalaze u Novom Sadu”, rekao je Đurđević.
On je ocenio da su tih osam postrojenja odgovorna za 2.500 preranih smrti, te da to nije nikakvo nagađanje već se, kako kaže, direktno vidi u tom programu.
Đurđević je naveo i da razlozi za ostatak prevremenih smrti mogu da budu prekogranična zagađenja.
“Mi i dalje nemamo dovoljno stroge standarde da ne bismo imali te prevremene smrti i oko 5.000 njih su, da kažem, zagarantovani čak i u najboljim uslovima. A 2.500 pripadaju ovim termoelektranama, dok drugih 2.500 otpadaju na sve to što su automobili, mala ložišta, kotlarnice, poljoprivreda”, rekao je on.
On je ocenio da čovek može da se zaštiti samo na mikroplanu u smislu svog ponašanja.
Na pitanje kako je ovaj problem rešen u drugim zemljama on je istakao da su druge zemlje poput Amerike, Kine i nekih zemalja Evrope krenule prvo od velikih postrojenja.
Na pitanje kako klimatske promene utiču na zagađenost vazduha naveo je da klimatske promene ne doprinose zagađenju.
Đurđević je ocenio da je rešavanje zagađenja vazduha i klimatskih promena paralelan posao.